Balkan – sadašnjost i prošlost
Predgovor
Vijay Singh
Ovaj članak je bio prvi put objavljen u Sovjetskom Savezu decembra 1948. u ime Centralnog komiteta KPSS(b). Identitet autora je postao poznat posle raspada SSSRa i otvaranja arhiva KPSS(b). Istraga dokumentacije i materijala koji se odnosi na publikaciju Staljinovih "Dela" otkrila je da je ovaj članak bio u planu za objavljivanje kao deo 15. toma. Članku je prethodila prepiska izmedju Molotova i Staljina sa Titom i Kardeljem izmedju marta i maja 1948, ulazeċi u detalj političkih i ekonomskih grešaka Komunitičke partije Jugoslavije koja (prepiska – prim. prev.) je dovela do rezolucije Informbiroa juna 1948.1
Neposredna pozadina ovog članka bili su izveštaji dostavljeni na 5. kngresu Komunističke partije Jugoslavije koji su ukazivali da su Tito i njegovi saradnici planirali da nastave sa antisocijalističkim stremljenjem.2
Ovakav loš razvoj situacije je potvrdjen u narednim mesecima i bio zabeležen u rezolucijama i izveštajima na sastanku Informbiroa koji je održan u Madjarskoj novembra 1949.3
Danas, kada su sve posledice Titovoga puta potpuno jasne, borba Molotova, Staljina, KPSS i Informbiroa stoji kao spomenik njihovoj predanosti očuvanju boljševičkih principa pred licem divljačkih napada modernog revizionizma.
Bibliografija:
1. The Correspondence between the Central Committee of the Communist Party of Yugoslavia and the Central Committee of the All-Union Communist Party (Bolsheviks), London, 1948.
2. Josip Broz Tito, ‘Political Report of the Central Committee of the Communist Party of Yugoslavia.’ Report Delivered at the V Congress of the CPY, Belgrade, 1948; Edvard Kardelj, ‘The Communist Party of Yugoslavia in the Struggle for New Yugoslavia for People’s Authority and for Socialism.’ Report Delivered at the V Congress of the CPY, Belgrade, 1948; Boris Kidric, ‘On the Construction of Socialist Economy in the FPRY,’ Speech Delivered at the V Congress of the CPY, Belgrade, 1948.
3. ‘The Struggle for Peace, National Independence, Working Class Unity,’ CPI, Bombay, 1950. Particularly important is the resolution, ‘Communist Party of Yugoslavia in the Power of Murderers and Spies,’ pp. 54-58. See also: ed. G. Procacci, ‘The Cominform, Minutes of the Three Conferences 1947/1948/1949,’ Feltrinelli Editore, Milan, 1994.
U dobro poznatoj Rezoluciji Informativnog biroa komunističkih partija, usvojenoj u junu 1948: "O situaciji u Komunističkoj partiji Jugoslavije" ukazano je su prethodnih meseci nacionalistički elementi, koji su odranije postojali u pritajenom obliku, došli do prevlasti u rukovodstvu Komunističke partije Jugoslavije; da se rukovodstvo Komunisti čke partije Jugoslavije odmetnulo od internacionalističkih tradicija i da je krenula putem nacionalizma.
Sve komunističke partije, celokupna zajednica narodnih demokratija i socijalizma jednoglasno prihvata Rezoluciju Informativnog biroa "O situaciji u Komunističkoj partiji Jugoslavije". Sve komunističke partije sveta prepoznaju da sadašnje jugoslovensko rukovodstvo, tj. Titova grupacija, preuzimanjem nacionalističkih pozicija, samo igra u rukama imperijalista, izolujuċi i slabeċi samu Jugoslaviju.
Da li je Titova grupa naučila važne lekcije iz ovih činjenica?
Da li Titova grupa shvata da nacionalistička politika znači gubljenje najodanijih saveznika u vidu komunističkih partija čitavog sveta, i da je ta ista grupa veċ dovela Jugoslaviju u izolaciju, kako u unutrašnjem tako i u spoljnjem planu?
Da li je Titova grupa shvatila da je jedini put izlaska iz ove teške situacije u koju je dovela partiju i zemlju da spozna svoje greške, prekine sa politikom nacionalizma, i da vrati sebe bratstvu komunističkih partija?
Ne, Titova grupa nije ništa naučila i čini se da ne razume ove jednostavne i neosporne činjenice.
Naprotiv, na sve opravdane i drugarske kritike Titove grupe od strane bratskih komunisti čkih partija i čitavog saveza narodne demokratije i socijalizma, Titova grupa odgovara na stranicama beogradske štampe poganim jezikom ulice, raspaljivanjem nacionalističke mržnje prema okolnim demokratskim zemljama, širenjem represija, hapšenjem i ubijanjem komunista i nekomunista koji se usude da izraze sumnje u vezi sa politikom nacionalizma kojoj teži Titova grupa. Nedavno, general-pukovnik Arso Jovanoviċ, heroj oslobodilačke borbe Jugoslavije, ubijen je od strane agenata Titovog pomoċnika, zloglasnog Rankoviċa. Ubijen je jer je izrazio sumnje u politiku nacionalizma i terorizma Titove grupe. U vezi sa tim, u Jugoslaviji se otvoreno govori da se Titova grupa degenerisala u klan političkih ubica.
Očigledno, Titova grupa nema namere da prizna i ispravi ove greške. Boji se i nema kuraži da spozna greške zato što za spoznanje i prihvatanje nečijih grešaka treba hrabrosti. A ona čini čak i gore, bez straha hapsi i satvlja pod represiju bilo koga ko se usudi da ukaže ili podseti na te greške.
Lenjin kaže: "Kako se partija odnosi prema svojim greškama je najvažniji i najubedljiviji kriterijum značaja partije i njene sposobnosti da ispuni obaveze prema svojoj klasi i radnim masama. Sposobnost da otvoreno prepozna svoje greške, otkrije njihove uzroke, analizira uslove koji su do tih grešaka doveli i svesno diskutuje o načinima za njihovo ispravljanje je znak odlučne partije koja ispunjava svoju dužnost, obrazuje i uči svoju klasu, a prateċi svoje učenje obrazuje i masu."
Titova grupa se očigledno ne može dovesti na nivo tako odvažne, iskrene i posveċene partije o kojoj Lenjin govori.
Najvažnija stvar u razvoju nacionalizma Titove grupe javlja se u proleċe 1948. neposredno pre saziva Informativnog biroa. Politika neskrivenog nacionalizma Titove grupe je počela sa odbijanjem učešċa na sastanku Informativnog biroa komunističkih partija sa ostalim bratskim partijama radi diskutovanja o situaciji u Komunističkoj partiji Jugoslavije. Uprkos brojnim zahtevima da se pošalje delegacija Komunističke partije Jugoslavije na sastanak radi izlaganja svojih pozicija kao što su za primer uradile ostale partije na ranijim sastancima, Titova grupa je odbila učešċe u radu sastanka. Postalo je očigledno da Titova grupa nije davala značaja prijateljstvu sa ostalim komunisti čkim partijama uključujuċi tu i Komunističku partiju SSSR-a. To je izazvalo otvoren razlaz sa medjunarodnim ujedinjenim frontom komunističkih partija. To je bilo odmetanje sa pozicija internacionalizma i prelazak na kolosek nacionalizma.
Novine "Borba", štampane u Beogradu, tvrde da Tito i njegovi saučesnici podržavaju ujedinjeni antiimperijalistički front. Ovo je zasigurno prevara, smišljena da zavara "običan narod". U stvarnosti, o kojoj antiimperijalističkoj poziciji mi možemo da govorimo kad ova grupa ne može ostati zajedno u porodici komunističkih partija zemalja bliskih Jugoslaviji.
Druga velika činjenica koja ukazuje na upadanje Titove grupe u grehe nacionalizma je nepravilno, licemerno i antilenjinističko vodjene na 5. kongresu Komunističke partije Jugoslavije. Neki naivci su očekivali da bi se Kongres mogao odvijati pod parolom prijateljstva sa komunističkim partijama, pod zastavom jačanja anti-imperijalističkog fronta zemalja narodne demokratije i SSSR-a. U stvarnosti se sve dogodilo suprotno. U stvarnosti je Titova grupa preobratila Kongres u arenu žustre prepirke protiv komunisti čkih partija okolnih zemalja; u arenu žustre prepirke protiv ujedinjenog antiimperijalisti čkog fronta zemalja narodne demokratije. Ovaj kongres je bio kampanja protiv zemalja narodne demokratije i njihovih partija, protiv SSSR-a i njegove komunističke partije.
Naravno, unutar same Jugoslavije nije bilo bezbedno otvoreno voditi kampanju protv SSSR-a i zemalja narodne demokratije jer narod Jugoslavije u potpunosti podržava jedinstvo sa zemljama narodne demokratije i SSSR-om. Iz tog razloga Titova grupa je počela da vara i donela odluku da prikrije ovu reakcionarnu kampanju iza pompeznih reči hvale SSSR-u, prijateljstvu sa SSSR-om, velikoj ulozi SSSR-a u nacionalnooslobodila čkom pokretu, i t. d. Stvari su dostigle fazu da su Titovi saradnici savetovali Staljina da se pridruži ovoj izdajničkoj kampanji i da preuzme na sebe odbranu Titove nacionalističke grupe od kritika komunističkih partija SSSR-a i ostalih demokratskih zemalja. Beogradska štampa je započela niz trikova i intriga, isprobala najneočekivanije preokrete sa ciljem da dokaže narodu Jugoslavije da je crno belo, a belo crno; da je kampanja Titove grupe protiv socijalizma i demokratije od drugorazrednog značaja i da je savez sa SSSR-om i ujedinjeni front sa njim, glavna briga Titove grupe. U stvarnosti, ispostavilo se da je u ovom periodu Titova grupa sebe postavila u službu imperijalista opanjkavajuċi komunističke partije zemalja narodne demokratije i SSSR-a na zadovoljstvo svih imperijalista sveta. Umesto ujedinjenog fronta sa komunističkim partijama, sada imamo ujedinjeni front sa imperijalistima. Peti kongres Komunističke partije Jugoslavije je potvrdio i osnažio nacionalističku politiku Titove grupe.
Političke akrobate lista "Borba" zahtevaju da komunističke partije prestanu sa razotkrivanjem grešaka ove grupe i da prošire podršku i poverenje grupi jer bi inače ova kampanja mogla ozbiljno nauditi Jugoslaviji.
Ne, gospodo, komunističke partije ne mogu verovati i proširiti podršku nacionalistiškoj politici Titove grupe. Moguċe je da bi ta situacija nanela štetu Jugoslaviji. Nisu komunističke partije te koje treba da budu odgovorne za to, nego Titova nacionalistička grupa koja se odmetnula od komunističkih partija i objavila im rat.
Političke akrobate lista "Borba" moraju shvatiti da su marksizam i nacionalizam medjusobno nekompatibilni, nacionalizam kao buržoaska ideologija je antagonizam marksizma. Treba da im je jasno svima da marksizam ne može uspostaviti nikakvo prijateljstvo sa nacionalizmom niti sa nacionalističkim stremljenjima u komunističkoj partiji, i da nacionalizam mora biti eliminisan, bez obzira na to u kakvoj formi se prikrivao; eliminisan u ime interesa radnika, u ime slobode i prijateljstva medju narodima i u ime triumfalne izgradnje socijalizma.
Lenjin kaže: "Buržoaski nacionalizam i proleterski internacionalizam su dva nepomirljiva slogana koja odgovaraju bloku dve velike klase čitavog kapitalističkog sveta i predstavljaju dve politike (štaviše dva pogleda na svet)."
U prilikama kada je buržoaska sila na izdisaju, eksploatatorska klasa i njeni zagovara či pokušavaju da iskoriste otrovno oružije nacionalizma sa ciljem da upostave stari poredak.
Povodom ovoga Staljin kaže: "Nacionalističko stremljenje je prilagodjavanje internacionalizma radničke klase nacionalizmu... nacionalistička stremljenja su odraz pokušaja ‘naše’ buržoazije da obnovi kapitalizam".
Nacionalizam u Komunističkoj partiji Jugoslavije je udarac ne samo opštem antiimperijalisti čkom frontu veċ, pre svega, samoj Jugoslaviji, narodu Jugoslavije i interesima Komunističke partije Jugoslavije kako na polju medjunarodnih odnosa tako i untrašnjih.
Nacionalizam Titove grupe u spoljnjoj politici vodi do raskida sa ujedinjenim frontom svetskog revolucionarnog pokreta radnog naroda; do gubitka Jugoslavije kao najodanijeg saveznika i do samoizolacije Jugoslavije. Nacionalizam Titove grupe radi protiv Jugoslavije u liku njenih spoljnjih neprijatelja.
Nacionalizam koji propoveda Titova grupa u sferi unutrašnje politike vodi do politike kompromisa izmedju eksploatatora i eksploatisanih, do "ujedinjenja" eksploatatora i eksploatisanih u jedinstveni "nacionalni" front; do politike povlačenja iz klasne borbe; do propovedanja moguċnosti izgradnje socijalizma bez klasne borbe; moguċnosti mirnog preobraċanja eksploatatora u socijalizmu, tj. vodi do rušenja borbenosti i morala radnika Jugoslavije. Nacionalizam Titove grupe onesposobljava radni narod Jugoslavije pred njegovim unutrašnjim neprijateljem.
Godinu dana unazad, dok Titova grupa još nije podrobno izložila svoja nacionalisti čka stremljenja i dok je saradjivala sa bratskim komunističkim partijama, Jugoslavija je silno i neustrašivo koračala unapred podržavajuċi najbliže saveznike koje predstavljaju komunističke partije drugih zemalja. Ovakva je bila situacija u skoroj prošlosti. Pa ipak, posle promene kursa Titove grupe u pravcu nacionalizma, situacija se radikalno promenila. Kako se Titova grupa odmetnula od ujedinjenog fronta komunističkih partija i prezrela zemlje narodne demokratije, počela je gubiti najodanije saveznike i našla se u izolaciji pred licem svojih unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja.
Takav je tužan rezultat politike nacionalizma koju vodi Titova grupa.
Titova grupa nije razumela ono što je potpuno jasno i očigledno svakom komunisti. Nije razumela jednostavnu istinu u uslovima sadašnje medjunarodne situacije. Solidarnost bratskih komunističkih partija, medjusobna saradnja i prijateljstvo zemalja narodnih demokratija kao i saradnja sa SSSR-om je ključni preduslov za rast i napredak zemalja narodne demokratije u izgradnji socijalizma, i glavna garancije njene nacionalne slobode i nezavisnosti u licu imperijalističkog jarma.
Političke varalice lista "Borba" dalje navode da su kritike Titovih grešaka naduvane u kampanju protiv Komunističke partije Jugoslavije i njenog naroda.
Ovo je svakako netačno. Nikad nije bilo niti ċe biti kampanje protiv naroda Jugoslavije. Bilo bi kriminalno voditi bilo kakvu kampanju protiv naroda Jugoslavije čiji je heroizam svakome poznat. Takodje je poznato da narodi Jugoslavije snažno podržavaju ujedinjeni front sa narodnim demokratijama i SSSR-om. Oni nisu nimalo odgovorni za Titovu politiku nacionalizma. Na narod Jugoslavije gledamo kao na naše istinske saveznike.
Nikada nije bilo niti ċe biti kampanje protiv Komunističke partije Jugoslavije kao celine. Mi vrlo dobro znamo da se Komunistička partija Jugoslavije čvrsto zalaže za prijateljstvo sa komunističkim partijama svih zemalja, za prijateljstvo sa SSSR-om i njegovom partijom. Upornost antiimperijalističkih tradicija medju veċinom članova Komunističke partije Jugoslavije je van svake sumnje. Mi takodje znamo da veċina članova ne podržava nacionalističku politiku Titove grupe. Mi to znamo iz prostog razloga što su njeni članovi podvrgnuti surovoj represiji Titove grupe i njenih agenata.
"Kampanja" koju vodimo nije protiv naroda Jugoslavije i Komunističke partije Jugoslavije u celosti, nego protiv Titove nacionalističke grupe sa ciljem da se pomogne Komunističkoj partiji Jugoslavije da uoči Titove greške i da preobrati nacionalističku politiku jugoslovenskog vodjstva.
Političke varalice lista "Borba" navode da je, nakon svega, Titova grupa nerazdvojni deo Komunističke partije Jugoslavije i da predstavlja njenu veċinu.
Ovo je takodje netačno. Pre jednu godinu, možda je predstavljala veċinu, ali to je bilo pre jednu godinu. Sada, nakon što se odmetnula od komunističkih partija, nakon što se borila protiv okolnih zemalja, nakon prebega u tabor nacionalizma, Titova grupa više ne predstavlja veċinu u partiji. Sada Titova grupa predstavlja Titovu frakciju koja uživa poverenje manjine, koristeċi državni aparat za svrhu suzbijanja internacionalisti čke veċine u partiji, bacajuċi partiju pod dominaciju Rankoviċa koji je uspostavio režim straha sa represalijama, masovnim hapšenjima i ubistvima. Zaista, Titova frakcija je u ratnom stanju sa svojom partijom. Samo slepac ne može ovo videti. Ako Titova frakcija nije u moguċnosti da održava disciplinu u partiji kroz uobičajene demokratske metode i uvek bivala prisiljena da koristi masovne represalije, to samo znači da je izgubila poverenje veċine Komunističke partije Jugoslavije.
Titova frakcija predstavlja samo manjinu u Komunističkoj partiji Jugoslavije i ne uživa poverenje partije veċsamo administrativno-policijskog aparata u Jugoslaviji.
CK
"Pravda", 8. decembar, 1948.
Zahvaljujemo Svetlani Aleksejevnoj Bondareva i Timu Davenportu.
Click here to return to the material in other languages.